Вера Обрадовић Љубинковић је изузетно обогатила теоријску и стручну литературу посвећену развоју уметничке игре у нашој средини. У својим досадашњим истраживањима проучавала је пре свега феномен кореодраме у Србији, од пионирских почетака Маге Магазиновић и Смиљане Мандукић, до новијег доба и доприноса Соње Вукићевић и Наде Кокотовић. Из ових истраживања Вере Обрадовић су проистекли њен магистарски и докторски рад, неколико високо оцењених књига, научни скуп који је осмислила и водила, као и зборник радова који је уредила. Вера Обрадовић Љубинковић је приступила и истраживању животног пута и уметничког рада Јованке Бјегојевић, наше најзначајније балерине у периоду после Другог светског рата, а данас, као што то скоро увек бива са сценским уметницима када их више нема, скоро заборављене, нарочито међу млађим нараштајима. Она исправља ту неправду, са циљем да реконструише Јованкин често мучни животни пут, њене уметничке принципе и домете, њене успехе и у класичном и у савременом балету, препреке и искушења којима је била изложена, тријумфе на иностраним сценама и неразумевања у домаћој средини. Тиме је пружила непроцењив допринос у препознавању, мапирању и вредновању уметничког стваралаштва жена које су учествовале у креирању историје и традиције уметничке игре у Србији.
Вера Обрадовић Љубинковић (1966) је кореографкиња, кореоредитељка и редовна професорка Факултета уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Основне студије завршила је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, магистрирала je на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду, докоторирала на Универзитету у Новом Саду. Предаје на основним и мастер студијама Глуме: Сценске игре, Кореодраму и Невербално позориште. Играла је као солисткиња у групи Београдски савремени балет Смиљане Мандукић. Почетком 90-тих основала је и водила властиту играчку трупу Балет XXI покрет. Кореографско и педагошко искуство допунила је двогодишњим школовањем на Факултету физичке културе у Новом Саду, одсек Модерна-џез игра (у класи проф. Љиљане Мишић). Награде за кореографију: на IV Југословенском балетском такмичењу (1988) у Српском народном позоришту у Новом Саду за кореографски деби на Моцартов „Реквијем“; на Фестивалу кореографских минијатура у Народном позоришту у Београду: трећа награда за „Посвећење пролећа“ Стравинског (1998) и похвала за кореографију „Свашта к’о у сну“, (2003). На самом почетку кореографске каријере номинована је за награду на фестивалу у Паризу VideoDance, у организацији CIDUNESCO, са кореографијом „Pierrot Lunaire” 1990. године. У континуитету сарађује са домаћим најзначајнијим позориштима радећи сценски покрет, режију и кореографију за бројне представе, а пре свега ствара ауторске кореодраме. Учествује на домаћим и интернационалним стручним и научним конференцијама. Објавила је текстове о игри у Зборницима Матице српске, Факултета драмских уметности, Института за књижевност и уметност, Естетичког друштва Србије, Московске државне кореографске академије и Академије руског балета “Ваганова”, у “Сцени” итд. Објавила је следеће књиге: Кореодрама у Србији у 20. и 21. веку: родна перспектива 2016.године (која представља део докторске тезе) и двојезичну монографију – Мага Магазиновић: модерна игра уместо доктората из филозофије / Maga Magazinović: modern dance instead of a doctorate in philosophy, а у издању Удружења балетских уметника Србије уредница је Зборника под насловом Мага Магазиновић: филозофија игре и/или више од игре, и ауторка монографске студије – Јованка Бјегојевић: Птицо, не склапај своја крила. Бави се позоришном и балетском критиком (на Трећем Програму Радио Београда и у њиховим публикацијама). Чланица је Удружења балетских уметника Србије и Међународног савета за игру CIDUNESCO.