NOVI CIKLUS PREDAVANJA NA KOLARCU !

FEMINIZAM U SRBIJI – TEORIJA, ISTRAŽIVANJA, STVARALAŠTO

Mala sala Zadužbine Ilije M. Kolarca u 18 sati

 

 8. oktobar 2018.

 dr Zorica Mršević, naučna savetnica

mr Svetlana Janković, potpukovnica

 UČEŠĆE ŽENA U VOJSCI

Predstaviće se učešće žena u savremenim oružanim snagama kao globalna pojava sve većih razmera koja sve više menja vojske celog sveta. Konstatuje se da žene u sastavu savremenih oružanih snaga sveta ne predstavljaju više privremenu promenu. Ma kakav ponegde još uvek bio neravnopravan status vojnikinja, ma kako profesionalno segregirane i kulturološki diskriminisane, žene više nisu zanemarljive u vojnoj organizaciji. Njihove uloge se sve više šire, do ukidanja poslednjih zabrana učešća žena u borbenim dejstvima. Predstaviće se i faktori kojii doprinose povećanju (ili smanjenju) učešća žena u oružanim snagama. Cilj ovog izlaganja je između ostalog i odgovor na redovno postavljano pitanje, da li se tu radi o „ženskom pravu na uniformu“ ili pak još jednom vidu eksploatacije ženskog rada, da li vojna služba žena unapređuje ili umanjuje njihov opšti društveni položaj, koje koristi ima vojska a koje šira društvena zajednica od učešća žena u oružanim snagama. Biće izneti i argumenti kojima se ukazuje na potrebu i moguće pravce dalje rodno egalitarne transformacije oružanih snaga.

Dr Zorica Mršević radi kao naučna savetnica Instituta društvenih nauka u Beogradu. Bila je zamenica Zaštitnika građana Republike Srbije za rodnu ravnopravnosti i prava osoba sa invaliditetom u periodu od 2008. do početka 2011. godine. Radila je kao profesorka na Fakultetu za evropske pravno-političke studije u Novom Sadu pet godina, od 2008. do 2013., gde je predavala Krivičnoprocesno pravo, Kriminologiju, Fenomenologiju nasilja i Studije roda. Bila je savetnica Misije OEBS-a u Srbiji za pitanja rodne ravnopravnosti od 2001. do 2008. godine. Autorka je 24 knjiga i preko 400 naučnih radova iz oblasti prava, teorije nasilja, rodne ravnopravnosti, ljudskih prava žena i drugih marginalizovanih grupa i kriminologije.

Mr Svetlana Janković, potpukovnica je poznata borkinja za rodnu ravnopavnost, nediskriminaciju i prevazilaženje seksizma i mizoginije u sistemu bezbednosti. Objavila je veliki broj naučnih radova u kojima preispituje učešće žena u oružanim snagama savremenog doba. Značajan doprinos je ostvarila učešćem u izradi prvog i drugog Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1325 „Žene, mir i bezbednost“. Imenovana je za kontakt osobu ispred Ministarstva odrbane u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije. Redovno obučava svoje koleginice i kolege u uniformi i van nje o značaju rodne ravnopravnosti u Vojsci Republike Srbije.

  

15. oktobar 2018.

 prof. dr Violeta Šiljak

doc. dr Ivana Parčina

 ŽENE I OLIMPIJSKI POKRET – IGRE

Olimpijske igre su najveći planetarni sportski događaj, na kome žene nisu imale pravo učešća u pojedinim vremenskim periodima. Problematika učešća žena na Olimpijskim igrama se može posmatrati sa više aspekata: takmičarskog, trenerskog, novinarskog, administrativnog, organizacionog i drugih. Istorija je pokazala da je evolucija učešća žena u Olimpijskom pokretu tokom godina u porastu, počevši od prvog zvaničnog njihovog učešća 1900. godine, a naročito u zadnjih trideset godina. Takmičeći se u većini sportova na Olimpijskim igrama, žene su srušile gotovo sve barijere među polovima i zauzele značajno mesto u sportu. U skladu sa ulogom MOK-a, da podstiče jačanje uloge žene u sportu na svim nivoima i u svim strukturama, između ostalog, postale su i njegove aktivne članice.

 dr Vileta Šiljak je od 2013. godine zaposlena na Fakultetu za menadžment u sportu Alfa univerziteta. Bila je članica Komisije za obrazovnu oblast „Fizičko i zdravstveno vaspitanje“ koju je obrazovalo Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije. U saradnji sa Kineskom Ambasadom je organizovala izložbu pod nazivom „Peking u pripremi za Olimpijske igre 2008. godine“; u saradnji sa Ambasadom Republike Grčke projekat „Mini olimpiske igre“. Prof. dr Šiljak je publikovala preko 100 stručnih i naučnih radova. Članica je Međunarodne federacije za fizičko obrazovanje, potpredsednica evropske sekcije za istoriju i fizičko obrazovanje, zatim Međunarodnog udruženja za istoriju fizičkog vaspitanja i sporta i Balkanskog udruženja za istoriju fizičke kulture.

dr Ivana Parčina je doktorirala 2014. godine na Fakultetu za menadžment u sportu Alfa univerziteta. Radila je i kao generalna sekretarka Streličarskog saveza Srbije. Od novembra 2010. godine radila je na Fakultetu za menadžment u sportu Alfa Univerziteta, prvo kao asistentkinja u nastavi a zatim i kao docentkinja. Od oktobra 2017. godine zaposlena je na Fakultetu za sport Univerziteta Union – NikolaTesla. Autor je preko 50 radova saopštenih na nacionalnim ili međunarodnim skupovima i objavljenih u nacionalnim ili međunarodnim časopisima.

 

22. oktobar 2018.

prof. dr Nevena Petrušić

DISKRIMINACIJA ŽENA NA TRŽIŠTU RADA: OPIS STANJA I DELOTVORNOST PRAVNE ZAŠTITE

 Diskriminacija žena na tržištu rada široko je rasprostranjena i manifestuje se na različite načine u svim oblastima profesionalnog života žena. Žene se suočavaju sa diskriminacijom u zapošljavanju, napredovanju na poslu, izložene su različitim vidovima seksualnog uznemiravanja, a iako su kvalifikovanije, zarađuju manje od muškaraca. Šta je uzrok tome i kakve posledice proizvodi ovakvo stanje? Koji pravni mehanizmi ženama stoje na raspolaganju u slučajevima diskriminacije, koliko se primenjuju i da li su delotvorni? Ovo su neka od pitanja o kojima će na predavanju biti reči.

dr Nevena Petrušić je redovna profesorka Pravnog fakulteta u Nišu i šefica Katedre za građanskopravne nauke. Autorka je brojnih monografija, naučnih studija i članaka iz domena civilne procedure, ljudskih prava, rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije. Osnivačica je i koordinatorka pravnih klinika za zaštitu prava žena i zaštitu od diskriminacije na Pravnom fakultetu u Nišu. Osnivačica je i koordinatorka Ženskog istraživačkog centra iz Niša. Učestvovala je u pripremi niza i strateških dokumenata i nacrta zakona: Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje ravnopravnosti polova, Nacrta zakona o ravnopravnosti polova, Nacrta zakona o pravima dece, Nacrta zakona o medijaciji. Bila je prva Poverenica za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji. Dobitnica je priznanja OEBS „Ličnost“ godine“ za 2009. i 2011. i Zlatne plakete niške opštine Madijana.

 

 29. oktobar 2018.

prof. dr Maja Ćuk

(RE)KONSTRUKCIJA ŽENSKOG IDENTITETA U ROMANIMA MARGARET ETVUD

Počevši od prvog romana Jestiva žena, objavljenog 1969. godine, neposredno pre nego što je „drugi talas“ feminizma zvanično nastupio, ova značajna kanadska književnica prati u svojim delima na koji način patrijarhalno okruženje utiče na formiranje i oblikovanje društvene uloge žena. Kroz specifične simbolične postupke i arhetipske obrede inicijacije, glavne junakinje u romanima Margaret Etvud uspevaju da, kako u doslovnom, tako i u prenesenom smislu, destabilizuju i prevaziđu patrijarhalne koncepte i rekonstruišu nove identitete, oslanjajući se na sopstvene potrebe, želje i ambicije. Zanimljivo je da, iako su izvesni romani Margaret Etvud objavljeni pre više od 30 godina, poput Sluškinjine priče na osnovu koje je urađena serija nagrađena prestižnim filmskim nagradama 2017. godine, oni svedoče o važnim i uvek aktuelnim aspektima savremene istorije i pozivaju na ponovno preispitivanje i drugačije osmišljavanje ne samo pojma identiteta, već i celokupnog sistema vrednosti i podele moći u društvu.

 dr Maja Ćuk je vanredna profesorka na Fakultetu za strane jezike Alfa BK Univerziteta. Doktorsku disertaciju Mitološki motivi u delima Margaret Etvud odbranila je 2012. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu. Iste godine je izabrana u zvanje docentkinje za užu naučnu oblast Anglistika na Fakultetu za strane jezike. Učestvovala je na više međunarodnih i domaćih naučnih skupova i autorka je preko 20 naučnih radova. Objavila je naučnu monografiju Margaret Etvud i mit: Novi svet u boji drevnih predanja 2014. godine, a iste godine je priredila zbornik radova Kultura u ogledalu jezika i književnosti u koautorstvu.

 

Comments

comments

Leave a Reply