Ana Jakšić – Žene u Srbiji dominiraju na fakultetu, a gube na tržištu rada (Vice)

Muškarci se češće oslanjaju na neformalne kanale poput pomoći nastavnog osoblja završenog fakulteta i političkih partija.

Upis fakulteta predstavlja najveći stres za maturanta – sve dok ne shvati da ga pravi stres tek čeka – nalaženje posla nakon završenih studija. A kada se traži posao, isplivavaju rodne razlike. Zahvaljujući istraživanju o nalaženju posla nakon studija, dobili smo uvid u ozbiljnost problema rodne neravnopravnosti na tržištu rada u Srbiji i okolnim zemljama. Rod, kao i stepen stručne spreme, ima veliki uticaj na šanse prilikom traženja prvog “ozbiljnog” posla.

CONGRAD Tempus projekat je istraživanje sprovedeno o diplomiranim studentima sa idejom povećanja kvaliteta studijskih programa u visokoškolskim ustanovama u regionu. VICE je u prethodnom tekstu predstavio generalne rezultate istraživanja, a u ovom ćemo posvetiti pažnju rodnim dimenzijama zapošljavanja diplomiranih studenata. U ovom velikom i strategijski važnom projektu učestvovalo je 14.152 ispitanika -diplomci sa Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i sa Univerziteta Singidunum iz Beograda

Položaj žena na tržištu rada nakon diplomiranja

Danas je rodna neravnopravnost na tržištima rada u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni izraženija u odnosu na privrede zemalja Evropske unije. U ove tri zemlje je stopa zaposlenosti muškaraca gotovo dvostruko veća od stope zaposlenosti žena (muškarci 43,3 odsto, žene 28,6 odsto). Međutim, kada pogledamo podatke koji se odnose na visoko obrazovanu populaciju, onda se situacija drastično menja.

Pored toga što među visokoobrazovanom populacijom postoji viša stopa zaposlenosti, možemo uočiti još jednu razliku: stopa zaposlenosti muškaraca i žena je gotovo jednaka, odnosno postoji značajno manji jaz (muškarci 65 odsto, žene 65,1 odsto 2012. godine). Dakle, ako ste žena sa završenim fakultetom u Srbiji, Crnoj Gori ili Bosni, šanse da nađete posao vam postaju skoro dvostruko veće. Još jedan bitan podatak se odnosi na učešće žena među diplomiranim studentima, koje je znatno veće u odnosu na muškarce i iznosi 60,8 odsto.

Važno je napomenuti da podaci koji su dobijeni ovim istraživanjem govore da žene tokom studiranja pokazuju bitno veća postignuća u obrazovanju. U značajno većem procentu su u SCGB žene u odnosu na muškarce fakultet završavale u predviđenom roku. Čak 59,9 odsto žena u je na vreme završilo fakultet, dok je od muškaraca to učinilo samo 51 odsto.

Žene mnogo češće nalaze prvi značajan posao koristeći formalne kanale kao što su Nacionalna služba za zapošljavanje, centri za razvoj karijere, sajmovi za zapošljavanje, oglasi u novinama i internetu i slično, dok se muškarci češće oslanjaju na neformalne kanale poput pomoći nastavnog osoblja završenog fakulteta i političkih partija.

Antonina Dotlić, 24, je završila Filološki fakultet u predviđenom roku i sada radi na jednom onlajn portalu kao novinarka.

– S obzirom na to da sam želela da upišem master, a da nisam to mogla u oktobru 2015, već sam morala da čekam oktobar 2016, ne mogu ništa konkretno da kažem kada je u pitanju dužina traženja posla. Upisala sam master i nakon toga su mi se otvorile mogućnosti za posao, prvo jedna pa druga, i evo me sada radim. Ali to je okvirno trajalo oko godinu dana – rekla mi je Antonina.

Žene sa završenim fakultetom u ove tri zemlje (Srbija, Crna Gora, Bosna) beleže približno jednaku stopu zaposlenosti kao i suprotan pol, ali je njihov udeo u broju diplomiranih studenata na godišnjem nivou dominantan i tokom studija pokazuju viša obrazovna postignuća u odnosu na muškarce. Sve nam to govori da se žene u traženju zaposlenja suočavaju sa mnogim preprekama i nepravdom.

Tako, na primer, tokom pronalaženja prvog značajnog posla (na ugovor od minimum šest meseci) u sve tri zemlje žene su morale da kontaktiraju prosečno više poslodavaca nego muškarci. Muškarci su u proseku u ove tri zemlje kontaktirali 5,68, dok su žene kontaktirale 7,30 poslodavaca.

Isto tako, žene prosečno potroše više vremena u traženju prvog značajnog zaposlenja. Prosečno su, u SCGB, prvi značajan posao žene tražile 5,45 meseci, dok su ga muškarci tražili 4,78 meseci.

Ana Janošev, 25, je kao i Antonina završila fakultet u roku. Ona je diplomirala na FPN-u na smeru za međunarodne odnose. Trenutno radi u jednoj nevladinoj organiziciji kao koordinatorka celogodišnjeg projekta gde organizujeme radionice, seminare i razne edukacije za mlade, sa ciljem da im pomogne u razvoju njihovih biznis ideja.

– Pre prvog posla sam imala sigurno više od 10 intervjua, plus razne grupne selekcije i poslatih CV-jeva, ne zna im se broj. Drugarica mi je preporučila da se prijavim za konkurs u organizaciji u kojoj trenutno radim. Prijavila sam se, prošla prvi krug selekcije, nakon čega sam imala mini domaći zadatak. Nakon što sam prošla to, išla sam na intervju i dali su mi posao – rekla je Ana za VICE.

I to nije sve

Iako su žene sa završenim fakultetom mnogo konkurentnije na tržištu rada od onih koje imaju samo osnovnu ili srednju školu, kada uzmemo sve navedeno u obzir dolazimo do još jednog problema od posebne važnosti. To je pitanje koje se tiče nižih zarada zaposlenih žena u odnosu na zaradu zaposlenih muškaraca.

Prema rezultatima CONGRAD istraživanja prosečna neto zarada žena u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni tokom prvog značajnog zaposlenja je u periodu između 2007 i 2012. godine bila jednaka 77,8 odsto neto plate koju su zaradili muškarci.

Posebno je zanimljiv podatak koji nam otkriva strategije koje su tokom traženja prvog posla koristili muškarci, a koje žene. Naime, u SCGB, žene su mnogo češće pronalazile prvi značajan posao koristeći formalne kanale kao što su Nacionalna služba za zapošljavanje, centri za razvoj karijere, sajmovi za zapošljavanje, oglasi u novinama i internetu i slično, dok se muškarci češće oslanjaju na neformalne kanale poput pomoći nastavnog osoblja završenog fakulteta i političkih partija.

Antoninin i Anin slučaj potrvđuju ove podatke.

– Audiciju za prvi posao sam videla na sajtu televizije i prijavila se, nakon toga sam preko prijateljice saznala da su potrebni novinari na portalu i poslala sam CV za konkurs, nakon čega sam primljena – kaže Antonina.

Ovi rezultati idu u prilog tezi da su na tržištima rada SCGB prilikom traženja prvog značajnog posla žene bile izložene transparentnijoj konkurenciji nego muškarci, što je još jedan u nizu argumenata da su visokoobrazovani muškarci u privilegovanom položaju na tržištima rada u SCGB u odnosu na viskoobrazovane žene.

Kao, uostalom, i u mnogim drugim oblastima u društvu.

Bookmark the permalink.

Leave a Reply