Poziv za prijavljivanje radova za III tom zbornika – Mizoginija u Srbiji u 21. veku: diskursi i prakse – Rok za slanje sažetaka 30. septembar 2017. godine

misogyny 2

SeFem priprema treći tom zbornika pod nazivom MAPIRANJE MIZOGINIJE U SRBIJI U 21. VEKU: DISKURSI I PRAKSE (urednice Marina Hjuson i Lilijana Čičkarić)

Zbornik predstavlja treći tematski zbornik u seriji “Mizoginija”, ovoga puta sa naglaskom na mizoginiju u Srbiji u 21. veku. Projekat “Mizoginija” koji je započeo 1998. godine i trajao do 2004. je okupio preko šezdeset autorki i autora iz različitih disciplina i rezltirao u dva obimna zbornika, koja su objavljena 2000. i 2004. godine. Projekat je nastao kao rezultat otpora “Miloševićevom režimu” i imao je za cilj da mobiliše intelektualnu energiju na feminističkoj i profeminističkoj sceni u Srbiji, pa i u regionu (u drugom tomu). On je odigrao veliku ulogu u uvodjenju samog pojma “mizoginije” u javni diskurs Srbije, čime je učinio mizoginiju vidljivom. Istovremeno, on je uticao i na čitave generacije mladih feministkinja i feminista koji su u širokom spektru koristili tekstove uključene u zbornik za lično osvešćivanje ili naučni i kreativan rad. Zbornici se u kontinuitetu koriste u feminističkoj edukaciji, podizanju svesti i u akademskim krugovima. Upravo zato, njihov veliki uticaj predstavlja i osnovni razlog da se započne rad na trećem tomu koji treba da bude fokusiran na sadašnjost i budućnost. Dok su prva dva toma dekonstruisala mizoginiju u različitim oblastima društva i kulture, i u velikoj meri se bavila uzrocima i dugim trajanjem mizoginih obrazaca u patrijarhalnom društvu Srbije, ovaj tom ima za cilj da ukaže na nove izvore mizoginih praksi i diskursa, kao i na novi politički kontekst u kome se u zaoštrenom obliku javlja antifeminizam koji hrani nove oblike potčinjavanja, podcenjivanja i marginalizacije žena. Takodje, posle višedecenijskog jačanja ženskog pokreta na ovim prostorima, cilj nam je i da pokažemo kakve sve strategije su na delu u borbi protiv mizoginije i koji mehanizmi se koriste za konstruktivno prevazilaženje postojećih patrijarhalnih obrazaca.

U trećem tomu će se nastaviti pomeranje koje je započeto već drugim tomom, ka proizvodnji akademskog znanja u oblasti rodnih studija, pa su i pravila prilagodjena onome što su norme naučnih tekstova. Smatramo da se ovim neće izneveriti osnovna aktivistička pokretačka ideja koja stoji iza projekta “Mizoginija”, već će se, naprotiv, u zaoštrenim uslovima procene naučnog doprinosa i dalje širiti prostor za afirmaciju rodnih studija i teoretizaciju pojma “mizoginije”, koja uz “patrijarhat” ostaje jedan od “najžilavijih” i najviše upotrebljavanih pojmova u ženskim, rodnim i kritičkim studijama muškaraca i maskuliniteta.

Dok je prvi tom “Mizoginije” bio postmoderni projekat, koji je pokušavao da prekorači granice izmedju aktivizma i akademeje, drugi tom je bio mnogo više naučno i teorijski disciplinovan. Dok je u prvom tomu dominiralo “mapiranje” kao osnovna epistemička strategija, izraženo u “patchworku” , u drugom tomu je bila daleko više izražena teoretizacija i akdemsko uobličavanje teme. Ovaj treći tom treba da nastavi u pravcu teoretizacije, i to upravo oslanjanjem na prethodne tomove i tekstove u njima. Jedna od važnih lekcija feminističkog pokreta je da nema razloga da uvek počinjemo ispočetka, već da u nedostatku adekvatne institucionalizacije feminističkog korpusa znanja, moramo da poštujemo svoje veze i same izgradjujemo kontinuitet. Zato je važno da treći tom u velikoj meri ukaže na korpus novog feminističkog znanja i istraživanja, u poslednjih deset godina, u Srbiji i u regionu i da se sa tim znanjem poveže. Takodje, važno je da postoji jasna orijentacija ka proizvodnji “grouned theory”, što znači proizvodnje utemeljenog, kontekstualizovanog, uvremenjenog znanja koje je relevantno za socijalnu transformaciju koja leži u osnovi feminističkog projekta. Na kraju, ključno je da se u teorijskom smislu mizoginiji pristupi kao veoma složenom fenomenu privlačenja i odbijanja u isto vreme, odnosno ambivalenciji prema ženama, a ne jednostavno mržnji, diskriminaciji i isključivanju. Povezivanje unutar ovako shvaćenog koncepta mizoginije i pozivanje na prethodne tomove i tekstove u njima, kao i na širi spektar istraživanja koja su u medjuvremenu radjena, svakako će doprineti da se stvori koherentna i konzistentna slika o složenom fenomenu mizoginije. Takodje, ulažući napor da povežemo naša znanja, otići ćemo korak dalje u stvaranju celine i sistematičnog znanja, od kolektivnog i mozaičkog projekta, kakav je “Mizoginija” bila na samom početku.

U cilju okupljanja većeg broja autorki/autora i stvaranja kvalitetnog zbornika kakvog naša feministička epistemička zajednica može da ponudi i kakvog zaslužuje, produženi su rokovi za slanje apstrakta i tekstova.

Važni datumi:

  • rok za predaju apstrakta je produžen do 30. septembra
  • rok za obaveštenje o prihvatanju apstrakta je 15. oktobar
  • rok za predaju rukopisa je 31. decembar

Apstrakte šaljite na e-mail: marinablago@gmail.com

Tekstovi mogu biti pisani na srpskom (B/H/S) ili na engleskom jeziku.

Dodatne informacije o istoriji projekta možete da nadjete na linku:

Unpacking Silence and Distortion: Mapping Misogyny in Serbia

Prva dva zbornika se mogu pročitati na sledećim linkovima:

Marina Blagojević Hjuson (prir.) Mapiranje mizoginije , tom I

Marina Blagojević Hjuson (prir.) Mapiranje mizoginije, tom II

misogyny

Uputstvo za pripremu rukopisa – preuzeto, sa malim izmenama, od časopisa „Sociologija“:

Naslovna strana – Na prvoj (naslovnoj) strani treba da stoji u gornjem levom uglu ime i prezime autora, njihove institucionalne afilijacije, e-mail adrese. Naslov treba da je na srpskom i na engleskom jeziku. Apstrakti (obima do 200 reči) treba da su na srpskom i na engleskom jeziku, sa ključnim rečima na srpskom i na engleskom jeziku.

Format i obim rukopisa – Tekst se predaje na latinici. Za format stranice odabrati A4 (210X297 mm), veličinu fonta podesiti na 11, a prored staviti na “dvostruko” (Line spacing: Double). Poželjno je raditi u fontu Times New Roman. Članci treba da budu obima od 4000 do 6000 reči. U određivanju dužine teksta grafički prilozi (tabele, grafikoni, i sl.) broje se kao 250 (1/2 strane) ili 500 reči (cela strana).

Strana imena – Strana imena pisati u originalu ili transkribovati na srpski jezik, a pri prvom navođenju u zagradi staviti ime u originalu.

Naslov – Naslov treba da precizno ukaže na predmet izlaganja/analize u tekstu i treba da bude napisan dvojezično – na srpskom i engleskom.

Apstrakt i ključne reči – Apstrakte (obima do 200 reči) treba da sadrži kratak i jasan prikaz predmeta koji se izlaže/analizira u tekstu, da opiše ciljeve, metode i doprinos teksta. Ključne reči (do šest) predstavljaju najvažnije pojmove u tekstu. Apstrakt i ključne reči treba napisati pre osnovnog teksta u dve verzije – na srpskom i engleskom.

Podnaslovi – Ne preporučuje se upotreba podnaslova ispod trećeg nivoa. Svaki nivo podnaslova je potrebno precizno označiti.

Zahvalnice – Zahvalnice, ukoliko ih ima, treba staviti iza osnovnog teksta, pre literature.

Napomene (fusnote) – Ispod teksta u fusnote upisivati samo propratne komentare.

Navođenje literature u tekstu – Na kraju citata u tekstu otvoriti zagradu i u njoj upisati prezime autora, godinu izdanja i broj strane.  Primer za citiranje bibliografske jedinice jednog autora: (Giddens, 1986: 68).  Primer za citiranje bibliografske jedinice dva autora (Horkheimer iAdorno, 1947: 77).  Primer za citiranje više bibliografskih jedinica: (Fauconnet, 1928: 36; Barthes, 1971: 183).  Primer citiranja bibliografske jedinice bez autora: (Deklaracija, 1948: 2).  Primer citiranja bibliografske jedinice jednog autora u slučaju da postoje druge bibliografske jedinice istog autora izdate iste godine: (Durkheim, 1915c: 45).

Knjiga – Navodi se prezime, ime autora, godina izdanja, naslov knjige kurzivom, mesto izdanja, naziv izdavača.

Članak u knjizi – Navodi se prezime, ime autora, godina izdanja, naslov članka, u:, prezime, ime urednika, skraćena oznaka uredništva (u zagradi), naslov knjige kurzivom, mesto izdanja, naziv izdavača.

Članak u časopisu – Navodi se prezime, ime autora, godina izdanja, naslov članka, naslov časopisa kurzivom, godište, broj i broj prve i poslednje strane na kojima je članak objavljen.

Literatura na kraju teksta – Abecednim redom navesti sve citirane bibliografske jedinice. Navodi se prezime, ime autora, godina izdanja, naslov knjige kurzivom, mesto izdanja, naziv izdavača.
Navodi se prezime, ime autora, godina izdanja, naslov članka, u:, prezime, ime urednika, skraćena oznaka uredništva (u zagradi), naslov knjige kurzivom, mesto izdanja, naziv izdavača. Navodi se prezime, ime autora, godina izdanja, naslov članka, naslov časopisa kurzivom, godište, broj i broj prve i poslednje strane na kojima je članak objavljen. Primeri:  knjiga: Giddens,Anthony. 1990. Sociology. Cambridge: Polity Press.  tekst u knjizi: Pateman, Carole. 1988. The Fraternal Social Contract, u: Keane, Jeane (ur.).Civil Society and the State. London: Verso Press.

Bookmark the permalink.

Leave a Reply