Prvo bih da pozdravim sve prisutne i da se zahvalim žiriju na dodeljenoj nagradi, zaista mi je velika čast da budem u ovogodišnjem krugu sa nagrađenim koleginicama, kojima se divim i izrazito poštujem.
Drago mi je da sam uspela da stignem da dodelu, uprkos kolapsu u saobraćaju pri ulasku u Beograd iz Novog Sada. Imala sam utisak da ću propustiti celu svečanost, a ovakve prilike se pružaju tako retko, naročito nama ženama. Još uvek živimo u svetu u kojem su nagrade i priznanja za postignuća mahom rezervisana za muškarce, stoga je od velike važnosti da se nagrada „Anđelka Milić“ pretežno dodeljuje ženama, te se njihov (naš) rad postaje vidljiv. Nadam se da će se kroz dalji razvitak promocije ove nagrade, neke od lauretkinja postati i uzori za mlađe generacije žena i devojaka koje tek prodiru svoj put ka profesionalnom i ličnom razvitku i uspehu.
Ne mogu da kažem da je protekla godina bila laka za mene u profesionalnom smislu. Čak šta više, bila je izrazito izazovna, imala sam utisak da ću sve što je vezano za feminističke teorijske koncepte u učenje, kao i rodnu ravnopravnost, morati da ostavim po strani. Na moje veliko iznenađenje, krajem aprila prošle godine je usledio jedan telefonski poziv od šefice kabineta rektora, da imam poziv za sastanak (od prof. dr Dejana Jakšića, prethodnog rektora Univerziteta u Novom Sadu). Razlog je bio što je trebao da se izradi Akcioni plan za rodnu ravnopravnost, koji je postao uslov od 2022. godine za konkurisanje univerziteta na projekte Evropske komisije. Nisam ni mogla da naslutim da će to biti jedan novi početak kako za mene lično, tako i za Univerzitet u Novom Sadu (UNS), kada je reč o rodnoj ravnopravnosti. Ubrzo je oformljen Odbor za rodnu ravnopravnost na UNS-u i u okviru nje radna grupa, koja je počela da radi na izradi Akcionog plana za rodnu ravnopravnost. Vodeći radnu grupu, imala sam želju da Plan bude što detaljniji i što svrsishodniji, pratila sam formu i uputstva Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (EIGE), ali je Plan baziran na prethodno sprovedenom istraživanju i proceni stanja vezano za rodnu ravnopravnost na UNS-u, te je njegova svrha da odgovori na potrebe zaposlenih na UNS-u. U toku izrade Plana pristizali su i neki novi upiti za projektne saradnje kao što je UniSAFE (o rodnu zasnovanom nasilju na univerzitetima i istraživačkim organizacijama) ili UNIGEM (regionalni projekat o gender mainstreeming-u na univerzitetima). Od oktobra prošle godine pripala mi je čast i da budem rukovoditeljka Univerzitetskog centra za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije i istraživanja kao i rukovoditeljka doktorskih akademskih studija Rodne studije, na kojim studijama pratim doktorske kandidatkinje i kandidate koji su u fazi izrade svojih doktorskih teza. U februaru 2022. godine smo imali i jednu odbranu doktorata iz oblasti Rodnih studija.
U okviru Plana za rodnu ravnopravnost predviđeno je i da će se obnoviti akreditacija za Rodne studije na master i doktorskim studijama. U ovom trenutku je to administrativno moguće samo na nivou master studija, te na tome intenzivno radim, kako bi se novi stručnjaci i stručnjakinje mogle obrazovati iz oblasti Rodnih studija i to od sada kako na srpskom, tako i na engleskom jeziku. Univerzitet u Novom Sadu je uvek prednjačio kada je reč o obrazovanju iz oblasti Rodnih studija, te je svakako cilj da se ta mogućnost ponovo otvori. Ovom prilikom bih da se zahvalim i svim koleginicama i kolegama koje su prihvatile/i da, uprkos brojnim drugim obavezama, budu deo akreditacinog procesa master Rodnih studija i iskreno se nadam da će se lista predavačica i predavača vremenom proširiti.
Naravno, ništa nije moguće bez podrške drugih ljudi. Ovom prilikom bih da se zahvalim rektoru UNS-a, prof. dr Dejanu Madiću, za podršku pri unapređivanju rodne ravnopravnost na UNS-u i podršku da se priključimo u projektne aktivnosti, koje nas vode ka nekim novim saznanjima i iskustvima ili pak novim mrežama i pozivima. A što se mene lično tiče… ne bih imala prilike da stojim tu pred Vama večeras da me prethodno nisu podržale profesorke i profesori, koleginice i kolege kojima dugujem mnogo zahvalnosti: prof. dr Fuada Stanković, emerita Svenka Savić, prof. dr Vladislava Gordić-Petković, prof. dr Andrea Pető, prof. dr Marijana Pajvančić, prof. dr Ivana Kovačić, prof. dr Sabina Halupka-Rešetar, prof. dr Senad Jašarević, prof. dr Artur Bjelica, prof. dr Zilka Spahić-Šiljak, dr Lilijana Čičkarić, dr Bojan Bilić, dr Zorana Antonijević, dr Vladimir Todorović, Milana Rikanović, Dragana Vujović, Nataša Hrabovski, Andrijana Čović… izvinjavam se ako sam nekog izostavila i moram da napomenem da se na moju veliku radost i čast, lista samo proširuje.
Zorani veliko hvala što me uvek sasluša, posavetuje i podrži kada pomalo posustanem. Takođe, veliko hvala što nas iz raznih institucija podržava iz civilne sfere, povezuje i podstiče. Jer zaista samo zajedno postajemo jače.
Naravno, ništa ne bi bilo bez podrške moje porodice, mojih roditelja i supruga, prof. dr Imrea Lendaka, bez njegove konstruktivne kritike i ujedno velike podrške, ne bih mogla ni da sanjam o postignućima i rezultatima koji su iza mene.
Prof. dr John Hughson, suprug prof. dr Marine Hughson, koja nažalost nije više sa nama, mi je čestitao na nagradi i napisao da bi Marini bilo veoma drago i da bi bila ponosna. Volim da verujem da bi to bilo zaista tako.
Za kraj, nešto sasvim lično. 2020. godine je izašla knjiga na mađarskom jeziku koju sam priredila, pod naslovom Üvegplafon? (Stakleni plafon?), Forum, Novi Sad; u koju su mlade žene, poznate i priznate spisateljice, prevoditeljke, glumice, političakre, naučnice – pripadnice mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini pisale i o svom uspehu, koji ostaje unutar zidova manjinske zajednice. Stoga, ovaj “izlazak” iz mehura „manjinskog sveta“, kao i probijanje staklenog plafona, mi je doneo ogromnu radost i satisfakciju.
Ima još mnogo da se uradi kada je reč o primeni Akcionog plana za rodnu ravnopravnost na UNS-u, kao i podizanju svesti o rodnoj ravnopravnosti, orodnjavanju kurikuluma, iskorenjivanju rodno zasnovanog zlostavljanja i nasilja… ova nagrada jeste „vetar u leđa“ i obavezuje me, da se iako okolnosti možda na kraće ili duže staze nalažu da se udaljim od pitanja iz oblasti rodne ravnopravnosti i radu na unapređivanju zajednice, svakako prvom prilikom ponovo vratim i nastavim zbog generacija koje dolaze posle nas i koje imaju pravo na rodno ravnopravnu akademsku zajednicu…
