Mapiranje mizoginije u 21. veku: diskursi i prakse ! – ROK ZA SLANJE APSTRAKATA JE 30. MAJ!

SEFEM priprema treći tom zbornika pod nazivom MAPIRANJE MIZOGINIJE U 21. VEKU: DISKURSI I PRAKSE – 

Urednice: Marina Hughson i Lilijana Čičkarić

Koordinatorka: Irena Pejić  – pejicirena88@gmail.com

Zbornik predstavlja treći tom u seriji “Mapiranje mizoginije” i deo je projekta koji je započeo 1998. godine i trajao do 2004. je okupio preko šezdeset autorki i autora iz različitih disciplina i rezltirao u dva

obimna zbornika, koja su objavljena 2000. i 2004. godine. Projekat je nastao kao rezultat otpora “Miloševićevom režimu” i imao je za cilj da mobiliše intelektualnu energiju na feminističkoj i profeminističkoj sceni u Srbiji, pa i u regionu (u drugom tomu). On je odigrao veliku ulogu u uvodjenju samog pojma “mizoginije” u javni diskurs Srbije, čime je učinio mizoginiju vidljivom. Istovremeno, on je uticao i na čitave generacije mladih feministkinja i feminista koji su u širokom spektru koristili tekstove uključene u zbornik za lično osvešćivanje ili naučni i kreativan rad. Zbornici se u kontinuitetu koriste u feminističkoj edukaciji, podizanju svesti i u akademskim krugovima. Upravo zato, njihov veliki uticaj predstavlja i osnovni razlog da se započne rad na trećem tomu koji treba da bude fokusiran na sadašnjost i budućnost. Dok su prva dva toma dekonstruisala mizoginiju u različitim oblastima društva i kulture, i u velikoj meri se bavila uzrocima i dugim trajanjem mizoginih obrazaca u patrijarhalnom društvu Srbije, ovaj tom ima za cilj da ukaže na nove izvore mizoginih praksi i diskursa, kao i na novi politički kontekst u kome se u zaoštrenom obliku javlja antifeminizam koji hrani nove oblike potčinjavanja, podcenjivanja i marginalizacije žena. Takodje, posle višedecenijskog jačanja ženskog pokreta na ovim prostorima, cilj nam je i da pokažemo kakve sve strategije su na delu u borbi protiv mizoginije i koji mehanizmi se koriste za konstruktivno prevazilaženje postojećih patrijarhalnih obrazaca.

U trećem tomu će se nastaviti pomeranje koje je započeto već drugim tomom, ka proizvodnji akademskog znanja u oblasti rodnih studija, pa su i pravila prilagodjena onome što su norme naučnih tekstova. Smatramo da se ovim neće izneveriti osnovna aktivistička pokretačka ideja koja stoji iza projekta “Mizoginija”, već će se, naprotiv, u zaoštrenim uslovima procene naučnog doprinosa i dalje širiti prostor za afirmaciju rodnih studija i teoretizaciju pojma “mizoginije”, koja uz “patrijarhat” ostaje jedan od “najžilavijih” i najviše upotrebljavanih pojmova u ženskim, rodnim i kritičkim studijama muškaraca i maskuliniteta. Iz tog razloga projekat se proširuje na saradnju sa koleginicama i kolegama iz celog balkanskog regiona. Smatramo da bi tim poduhvatom pripomogli da se nađu sredstva za publikovanje zbornika kod eminentnog inostranog  izdavača.

Dok je prvi tom “Mizoginije” bio postmoderni projekat, koji je pokušavao da prekorači granice izmedju aktivizma i akademeje, drugi tom je bio mnogo više naučno i teorijski disciplinovan. Dok je u prvom tomu dominiralo “mapiranje” kao osnovna epistemička strategija, izraženo u “patchworku” , u drugom tomu je bila daleko više izražena teoretizacija i akdemsko uobličavanje teme. Ovaj treći tom treba da nastavi u pravcu teoretizacije, i to upravo oslanjanjem na prethodne tomove i tekstove u njima. Jedna od važnih lekcija feminističkog pokreta je da nema razloga da uvek počinjemo ispočetka, već da u nedostatku adekvatne institucionalizacije feminističkog korpusa znanja, moramo da poštujemo svoje veze i same izgradjujemo kontinuitet. Zato je važno da treći tom u velikoj meri ukaže na korpus novog feminističkog znanja i istraživanja u celom balkanskom regionu, u poslednjih deset godina, i da se sa tim znanjem poveže. Takodje, važno je da postoji jasna orijentacija ka proizvodnji “grouned theory”, što znači proizvodnje utemeljenog, kontekstualizovanog, uvremenjenog znanja koje je relevantno za socijalnu transformaciju koja leži u osnovi feminističkog projekta. Na kraju, ključno je da se u teorijskom smislu mizoginiji pristupi kao veoma složenom fenomenu privlačenja i odbijanja u isto vreme, odnosno ambivalenciji prema ženama, a ne jednostavno mržnji, diskriminaciji i isključivanju. Povezivanje unutar ovako shvaćenog koncepta mizoginije i pozivanje na prethodne tomove i tekstove u njima, kao i na širi spektar istraživanja koja su u medjuvremenu radjena, svakako će doprineti da se stvori koherentna i konzistentna slika o složenom fenomenu mizoginije. Takodje, ulažući napor da povežemo naša znanja, otići ćemo korak dalje u stvaranju celine i sistematičnog znanja, od kolektivnog i mozaičkog projekta, kakav je “Mizoginija” bila na samom početku.

U cilju okupljanja većeg broja autorki/autora  i stvaranja kvalitetnog zbornika kakvog  naša feministička epistemička zajednica može da ponudi i kakvog zaslužuje,  rok za predaju apstrakta je produžen. 

VAŽNI DATUMI:

  • predaja apstrakta do 30. maja 2018.
  • obaveštenje o prihvatanju do 30. juna 2018.
  • rok za predaju rukopisa je 30. septembar 2018.

Apstrakte šaljite na e-mail: marinablago@gmail.com i na pejicirena88@gmail.com

Tekstovi mogu biti pisani na srpskom (B/H/S) ili na engleskom jeziku.

Dužina tekstova treba da bude 5-6 ooo reči, uključujući fusnote i reference.  

U obzir dolaze i tekstovi, ili prevodi autorskih tekstova na strani jezik ili sa stranih jezika, ako su objavljeni u časopisima. Medjutim, u slučaju da se radi o tekstu koji je prethodno objavljen neophodno je obezbediti dozvolu za novo  objavljivanje.

Dodatne informacije o istoriji projekta možete da nadjete na linku:

Unpacking Silence and Distortion: Mapping Misogyny in Serbia

Prva dva zbornika se mogu pročitati na sledećim linkovima:

Marina Blagojević Hjuson (prir.) Mapiranje mizoginije , tom I

Marina Blagojević Hjuson (prir.) Mapiranje mizoginije, tom II

UPUTSTVO ZA PRIPREMU RUKOPISA – preuzeto, sa malim izmenama, od časopisa „Sociologija“:

Naslovna strana – Na prvoj (naslovnoj) strani treba da stoji u gornjem levom uglu ime i prezime autora, njihove institucionalne afilijacije, e-mail adrese. Naslov treba da je na srpskom i na engleskom jeziku. Apstrakti (obima do 200 reči) treba da su na srpskom i na engleskom jeziku, sa ključnim rečima na srpskom i na engleskom jeziku.

Format i obim rukopisa – Tekst se predaje na latinici. Za format stranice odabrati A4 (210X297 mm), veličinu fonta podesiti na 11, a prored staviti na “dvostruko” (Line spacing: Double). Poželjno je raditi u fontu Times New Roman. Članci treba da budu obima od 4000 do 6000 reči. U određivanju dužine teksta grafički prilozi (tabele, grafikoni, i sl.) broje se kao 250 (1/2 strane) ili 500 reči (cela strana).

Strana imena – Strana imena pisati u originalu ili transkribovati na srpski jezik, a pri prvom navođenju u zagradi staviti ime u originalu.

Naslov – Naslov treba da precizno ukaže na predmet izlaganja/analize u tekstu i treba da bude napisan dvojezično – na srpskom i engleskom.

Apstrakt i ključne reči – Apstrakte (obima do 200 reči) treba da sadrži kratak i jasan prikaz predmeta koji se izlaže/analizira u tekstu, da opiše ciljeve, metode i doprinos teksta. Ključne reči (do šest) predstavljaju najvažnije pojmove u tekstu. Apstrakt i ključne reči treba napisati pre osnovnog teksta u dve verzije – na srpskom i engleskom.

Podnaslovi – Ne preporučuje se upotreba podnaslova ispod trećeg nivoa. Svaki nivo podnaslova je potrebno precizno označiti.

Zahvalnice – Zahvalnice, ukoliko ih ima, treba staviti iza osnovnog teksta, pre literature.

Napomene (fusnote) – Ispod teksta u fusnote upisivati samo propratne komentare.

Navođenje literature u tekstu – Na kraju citata u tekstu otvoriti zagradu i u njoj upisati prezime autora, godinu izdanja i broj strane.  Primer za citiranje bibliografske jedinice jednog autora: (Giddens, 1986: 68).  Primer za citiranje bibliografske jedinice dva autora (Horkheimer iAdorno, 1947: 77).  Primer za citiranje više bibliografskih jedinica: (Fauconnet, 1928: 36; Barthes, 1971: 183).  Primer citiranja bibliografske jedinice bez autora: (Deklaracija, 1948: 2).  Primer citiranja bibliografske jedinice jednog autora u slučaju da postoje druge bibliografske jedinice istog autora izdate iste godine: (Durkheim, 1915c: 45).

Knjiga – Navodi se prezime, ime autora, godina izdanja, naslov knjige kurzivom, mesto izdanja, naziv izdavača.

Članak u knjizi – Navodi se prezime, ime autora, godina izdanja, naslov članka, u:, prezime, ime urednika, skraćena oznaka uredništva (u zagradi), naslov knjige kurzivom, mesto izdanja, naziv izdavača.

Članak u časopisu – Navodi se prezime, ime autora, godina izdanja, naslov članka, naslov časopisa kurzivom, godište, broj i broj prve i poslednje strane na kojima je članak objavljen.

  • Literatura na kraju teksta – Abecednim redom navesti sve citirane bibliografske jedinice. Navodi se prezime, ime autora, godina izdanja, naslov knjige kurzivom, mesto izdanja, naziv izdavača.
    Navodi se prezime, ime autora, godina izdanja, naslov članka, u:, prezime, ime urednika, skraćena oznaka uredništva (u zagradi), naslov knjige kurzivom, mesto izdanja, naziv izdavača. Navodi se prezime, ime autora, godina izdanja, naslov članka, naslov časopisa kurzivom, godište, broj i broj prve i poslednje strane na kojima je članak objavljen. Primeri:  knjiga: Giddens,Anthony. 1990. Sociology. Cambridge: Polity Press.  tekst u knjizi: Pateman, Carole. 1988. The Fraternal Social Contract, u: Keane, Jeane (ur.).Civil Society and the State. London: Verso Press.  članak u časopisu: Kateb, George 1987. Death and Politics: Hannah Arendt’s Reflections on theAmerican Constitution. Social Research,  54 (3) 605-616.   internet izvore navoditi po istom principu kao i štampane izvore ali dodati web adresu i naznačiti datum pristupa.

Leave a Reply