Milena Bogavac i Vojislav Arsić – “Nagrada je zeleno svetlo za dalje!”

U celosti objavljujemo pisanu izjavu Milene Bogavac i Vojislava Arsića dobitnika nagrade “Anđelka Milić” za kreativni poduhvat iz svih područja stvaralaštva koji koristi saznanja iz oblasti feminističke teorije i istraživanja, kao i kritičkih studija maskuliniteta, i na originalan i komunikativan način prenosi poruku o vrednosti i značaju rodne ravnopravnosti.

Milena Minja Bogavac

Milena Minja Bogavac

Vojislav Arsić

Vojislav Arsić

“Kao autorski, umetnički i aktivistički tandem, nas dvoje radimo zajedno već šest godina. Taj period, koji je sasvim sigurno bio najintenzivniji i, u kreativnom smislu, najplodiniji period naših života, staje u tri ključna pojma: edukacija, omladina i rodna ravnopravnost. Ova tri pojma, podjednako su ključna i za rad profesorke Anđelke Milić, po kojoj ova nagrada nosi ime.

Zbog toga, imamo utisak kako je danas u naše biografije, upisana jedna tačna i logična referenca, jedno ime kojim se može objasniti čime se mi to zapravo bavimo, a ujedno i vrlo važno priznanje da je šest godina našeg rada imalo određen značaj za društvo. Radost koju tim povodom osećamo, ne može se porediti sa osećanjem nekoga ko je dobio premiju u igri na sreću. Mi se danas osećamo kao studentkinja i student, koji su godinama čitali i učili, trudili se i radili da bi zaslužili svoju diplomu. Sa takvim osećanjem uvek dolazi i mala strepnja: jasno nam je da ovo nije kraj, već kraj početka našeg puta i da je ova diploma, odnosno: nagrada, ustvari zeleno svetlo za dalje. Jasno nam je da pred nama stoji još mnogo izazova, ali i da u njih možemo ući spremni: kad god nam bude nedostajalo samopouzdanja, setićemo se ovog svečanog trenutka, Anđelke Milić i čitavog sistema vrednosti sadržanog u njenom imenu i prezimenu, a prema kome, od danas, imamo izvesnu dužnost. Naša je dužnost da mu sačuvamo dostojanstvo, koje zaslužuje.

U svom dosadašnjem radu, puno smo puta bili suočeni sa nekim od neprijatnih fenomena o kojima je profesorka Milić i sama pisala i govorila. Budući da se trudimo da dokažemo kako je pitanje rodne ravnopravnosti podjednako važno za muškarce, kao i za žene, naš rad je često osporavan od strane feministkinja i ženskih grupa, koje bi – po prirodi stvari, trebalo da budu naše saveznice, budući da delimo ista znanja i vrlo slične poglede na svet . U tom smislu, veoma nam je važno što smo najzad dobili jedno žensko, feministtičko priznanje, kojim se, nadamo se, dokazuje da smo na pravom putu i da naš rad sa mladićima i muškarcima, nije osnaživanje privilegovanih, već pokušaj njihovog osvešćivanja, ali i problematizovanja pojma privilegije, jer u društvu u kome slobode nema za sve, sloboda – kao takva, zapravo i ne postoji.

Takođe, ova nam nagrada znači i zato što smo svesni da naš rad u pozorištu, nije konkurentan u trci za teatarska mainstream priznanja. Ma koliko gledane i medijski, odnosno: kritički propraćene one bile, za institucionalno pozorište u Srbiji, naše predstave su “previše aktivističke”. One nose etiketu “angažovanih” čime se implicira da nisu dovoljno “umetničke”, odnosno da postoji nekakva “čista umetnost”, nekakava umetnost koja “nije angažovana”, kojoj je dovoljno da prosto bude, bez ambicije da menja svet.

Mi svoju umetnost smatramo neodvojivom od svog aktivizma, svoju estetiku neodvojivom od svoje etike. Vodimo se feminističkom krilaticom da je lično- političko i ne verujemo da je pozorište svet za sebe, izolovan i otuđen od ostatka sveta. U tom smilu, ova nagrada za nas znači svet, ili bar ono što smatramo najvažnijim na svetu. To su edukacija, omladina i ravnopravnost. I to su, čini se, tri pojma, zbog kojih ova nagrada i postoji.

Hvala vam.

Milena Bogavac i Vojislav Arsić
U Beogradu, 2016.”

Comments

comments

Bookmark the permalink.

Leave a Reply